Атмосферски притисак
Атмосфера је ваздушни омотач око Земље. Молекули ваздуха се налазе око Земље јер их привлачи њена гравитациона сила. Како гравитациона сила слаби са повећањем растојања тако се са повећањем растојања и ваздух разређује. На крају ваздух прелази у безваздушни простор, тј. вакуум. Познато је да је притисак ваздуха на већим надморским висинама, планинама разређен.
Деф: Атмосферски притисак, тј. ваздушни притисак потиче од тежине ваздуха.
Притисак којим ваздушни омотач делује на Земљину површину и сва тела која се на њој налазе назива се атмосферски притисак. Једнак је тежини ваздушног стуба који делује нормално на јединицу површине тј. метар квадратни. Висина ваздушног стуба је велика и због тога је тежина ваздушног стуба која делује на 1 m2 oko 100 000 N па је тако атмосферски притисак око 100 000 Pa. Ми овај притисак не осећамо јер смо на њега навикли. Вредност атмосферског притиска први је измерио италијански физичар, Еванђелиста Торичели.
Торичелијев оглед
Италијански физичар Еванђелиста Торичели је Узео цев дугачку један метар затворену са једна стране и напунио је живом. Цев је окренуо и заронио у посуду са живом. Ниво живе у цеви се спуштао док се није спустио на 76 центиметара. До тога је дошо јер се атмосферски притисак ваздуха који делује на живу у посуди изједначио са хидростатичким притиском живе у епрувети. Из формуле за хидростатички притисак Торичели је израчунао атмосферски питисак.
