Један исти посао човек и дете могу да заврше за различито време. Две различите дизалице могу исти терет да подигну на исту висину за различито време. Особа или машина која исти рад заврше брже имају већу снагу. Зато се снага дефинише као:
Деф: Снага је брзина вршења рада.
P=
Јединица мере за снагу је Ват, назив је добила по Џејмсу Вату проналазачу, који је покренуо прву парну машину.
W=Ј/s
Снагу од 1W има она машина која у једној секунда изврши рад од једног џула.
веће јединице мере од W које се још користе су:
- мегават MW=1 000 000 W=106W
- киловат kW =1 000 W=103W
Некада се користила јединица за снагу коњска снага (KS).
1KS=736W
1kW=1,36KS
Зaнимљивости: Аутомобил има већу снагу ако за краће време достигне исту брзину. Тако на пример тркачки аутомобил достиже брзину од 100km\h за 1,6 s, а путнички исте масе за 7s.
Коефицијент корисног дејства
Деф: Коефициент корисног дејства је однос корисног и уложеног рада или корисне и уложене снаге.
У природи стално долазти до губитака енергије због трења или отпора средине и зато се сав уложени рад никада не искористи. Колико се од уложеног рада и снаге искористи показује нам коефициент корисног дејства тј. ефикасност неке машине.
η= Ак/Аu = Pk/Pu
- Ak – користан рад
- Au -уложени рад
- Pk – користна снага
- Pu -уложена снага
Коефициент корисног дејства нема јединицу мере. Зато га називамо неименовани број или бездимензиона величина. Може се изражавати и у процентима . Обележава се грчким словом ета.
Неке приближне вредности коефицијента корисног дејства појединих мотора су:
- парна машина од 1% до 50% (модерне парне турбине)
- бензински СУС мотор око 25%
- дизел СУС мотор 36%.
- електро мотора је 85%
ИЗАЗОВ:.
