Брзина код равномерног праволинијског кретања
Кретање је промена положаја тела. Какво ће кретање бити зависи од његове брзине као и од обллика путање по којој се креће. Кретање се дели према облику путање на праволинијско и криволинијско. По брзини се дели на равномерно и променљиво кретање. Па тако постоји равномерно правоинијско кретанје, равномерно променљиво праволинисјско кретање, неравномерно кретање... Кружно кретање је посебан облик криволинијског кретања.
Деф. Тело се креће равномерно праволинијски када у истим временским интервалима прелази иста растојања .
Тада је брзина у сваком тренутку иста, тј. не мења се током времена. v=const
Она се тада рачуна тако што пређени пут s поделимо са временом t.
Из ове формуле брзину можемо изразити као:
Деф: Брзина је бројно једнака пређеном путу у јединици времена.
Јединица мере за брзину добија се тако што се јединица мере за пређени пут метар, подели са јединицом мерее за време, секундом. Основна јединица мере за брзину је метар у секунди, а користи се још и километар на час и километар у секунди за астрономске брзине.
Векторски карактер брзине.
Физичке величине делимо на скаларне и векторске. Скаларне величине имају само бројну вредност и јединицу мере. Ту спадају маса, време, температура... Векторске величине имају правац, смер и интензитет као и јединицу мере. Ту спадају брзина, убрзање, сила ... У нашем језику се често мешају појам правца и смера. Правац може бити хоризонтални, вертикални и коси. Смер се обележава стерлицом. Сваки правац има два смера. Интензитет представља јачину вектора, тј. дужину стрелице. Брзина је векторска величина јер нам је важно да знамо у ком правцу и смеру се тело креће. Вектор брзине се обележав са:
Вектор се графички представња стрелицом.
Важно је код брзине авиона знати осим интензитета брзине и да ли узлеће или слеће.
