Одбијање светлости
Одбијање светлости је појава у којој се светлост која пада на неку површину одбија о њу и простире у другом правцу. Ова појава се још назива и рефлексија. Примећено је да се светлост одбија под истим углом под којим и упада. Још је праило да су упадни зрак нормала и одбојни зрак увек у истој равни.Закон одбијања светлости гласи:
Деф: Упадни угао једнак је одбојном углу. Упадни зрак, нормала и одбојни зрак леже у истој равни.
Када светлост пада на подлогу под правим углом, враћа се по истом правцу, што је у складу са законом одбијања.
Светлост се одбија на два начина а то су огледалско и дифузно одбијање.
Код огледалског одбијања зраци који на подлогу падају паралелно после одбијања остају паралелни. Код дифузнног одијања зраци који на површину падају паралелно одбијају се у свим правцима тј. расипају се.
У оба случаја важи закон одбијања светлости, само што је код дифузног одбијања подлога неравна па су упадни и одбојни углови различити.
Равно огледало
Равно огледало је углачана равна површина о које се одбијају највећи део упадних зрака. То су металне површине, стакло, вода...
Код равног огледала лик је :
- Исте величине као и предмет
- На истом растојању од огледала
- Усправан
- Замишљен или имагинаран (настаје у продужетку замишљених зрака)
Равно огледало се користи за израду перископа или калеидоскопа.
