У свакодневном животу често спроводимо мерење. Меримо дужину, масу, температуру, притисак, време... Не треба наглашавати колики хаос би настао када би се владали према приближним вредностима, одређеним отприлике. Исто тако је мерење важно и у физици и осталим наукама.
Шта је то мерење?
Деф: Мерење је технички поступак којим се одређује бројна вредност и јединица мере физичке величине.
Када меримо упоређујемо физичку величину са основном јединицом мере. Могу се упоређивати само истородне физичке величине. Физичке величине описују особине тела или физичких појава.
Међународни систем мера (SI)
Пре успостављања Међународног система мера, познатог као SI (System international) свака држава па по некад чак и област у држави имале су различите јединице мере. Ради лакшег споразумевања научници су договорили јединствени систе мера, који се користи у већини држава. Неке мере нису прихваћене.
У Међународно систему мера, постоји седам основних физичких величина, а остале су од њих изведене. До сада сте учили брзину (v) и силу (F) које су изведене физичке величине. Свака физичка величина има своју ознаку и јединицу мере.
Основне јединице мере су:
Изазов:
Научи табелу седам основних физичких величина напамет.
Осим јединица мере, у СИ систему је предвиђено да постоје и префике тј. предметци јединица мера. Они слиже да се физичка велична увећа или смањи неколико пута. Неки од префикса, које ћете користити у основној школи су:
Директно и индиректно мерење
Мерење се дели на:
1. Директно мерење. Пример је дужина њу меримо директно. Прислонимо метар и директно очитамо вредност. Или запремина, течност се сипа у мензуру и директно се прочита вредност.
2. Индиректно мерење или одређивање. Пример су површина и запремина. Њих кажемо да одређујемо јер прво меримо па уврштавамо у формулу.
Мерила и мерни инструменти
За мерење можемо да користимо:
- мерила (помоћу њих меримо директно. То су : метар, мензура...)
- мерне инструменте ( мери се преко других вредности: код термометра, температура преко дужине живиног стуба)