Узајамно деловање

Деф: Узајамно деловање је обострано и истовремено деловање два или више тела. Назива се још и интеракција.

Постоје две врсте узајамног делoвања:

1. Преко непосредног додира
   -Еластично деловање
   -Трење
   -Отпор средине
2. Преко физичког поља
   -Електрично деловање
   -Магнетно деловање
   -Гравитационо деловање

Пример: Када шутнемо лопту ми њу померамо, а она нас удари (осетимо ударац). Када вучемо санке ми њих померамо и осетимо да се умарамо.

Узајамно деловање преко непосредног додира

Еластично деловање

Деф: Деформација је промена облика тела. Може бити еластична и пластична.

Када је деформација еластична тело се враћа у првобитни облик после престанка деловања силе, а када је пластична тело остаје деформисано.

Деф: Еластично деловање враћа тело у првобитан облик. Усмерено је супротно од силе која изазива деформацију.

Врсте деформација су: савијање, истезање, сабијање, увртање...

Свако тело има границу еластичности, после које остаје трајно деформисано.

Трење

Деф: Трење се јавља између тела и подлоге, усмерено је супротно од кретања и успорава тела при кретању.

Постоји трење :
1. Клизања
2. Котрљања

Јаче је трење клизања, а слабије котрљања.

Трење зависи од:

1. тежине тела

2. врсте материјала од кога су направљени и тело и подлога

3. њихове углачаности

4.  запрљаности

Трење не зависи од величине додирне површине.

Трење може бити штетно и корисно.

Ако хоћемо да смањимо трење клизања онда површине подмазујемо или замењујемо трењем котрљања.

Пример: Машине подмазујемо уљем, тестерицу сапуном, а санке? Куглични лежајеви замењују трење клизања, трењем котрљања.

Ако хоћемо да повећамо трење, повећавамо храпавост површине, запрљамо површину или користимо материјал са већим трењем.

Пример: Зимске гуме су храпавије, на снег се баца песак и пепео да би се запрљао и повећало трење.

Отпор средине

Деф: Отпор средине се јавља када се тела крећу кроз неку супстанцијалну средину и сударају се са њеним атомима и молекулима.

Отпор зависи од:

1. Густине средине. Кроз гушћу средину се креће теже него кроз ређу.
2. Облика тела. Најлакше се креће облик капљице, а најтеже облик кишобрана.
3. Величине чеоне површине. Лакше се креће када је чеона површина мања.
4. Брзине кретања. Када је већа брзина са више честица се судара тело и више се успорава.

Узајамно деловање преко физичког поља

Физичко поље је простор око тела преко кога она могу да делују на даљину.

Електрично деловање

Електрично деловање се јавља између наелектрисаних тела. Тела се наелектришу трењем или додиром.
Два наелектрисана тела могу да се привлаче или одбијају, јер постоје две врсте наелектрисања тела: позитивно (+) и негативно (-). Истоимена наелектрисања се одбијају,  а разноимена се привлаче. У простору око наелектрисаног тела постоји електрично поље.

Магнетно деловање

Магнетно деловање је откривено када је пронађена гвоздена руда која има својство да
привуче предмете од неких метала.
Сваки магнет има два пола, северни (N) и јужни (S) и они се не могу
раздвојити. Истоимени магнети се одбијају, а разноимени се привлаче. Земља је један велики магнет. Помоћу Земљиног магнетизма ради компас.

Гравитационо деловање

Гравитационо деловање је открио Исак Њутн. Гравитационо поље је физичко поље које постоји око свих тела, а уочава се само код великих као што су планете. Гравитационо деловање је увек привлачно, никад одбојно, зависи од масе тела и не може се изоловати од деловања.